Stare navike teško umiru. Spisateljica i ubica šiljkom za led, Catherine Tramell (Sharon Stone) seli se iz San Franciska u London. Tamo upoznaje pshijatra koji joj saopštava da je opsednuta „rizikom“. Počinje nova runda psihoigrica i seksa…
Voajeristički triler Paula Verhoevena Niske strasti bio je više kempi nego Truman Capote u šatoru. I u kamperskoj opremi. I sa muzikom Camper Van Bethoven. Verovatno ste razumeli o čemu pričamo. Mnogo godina kasnije, pojavljuje se nastavak koji treba da „prenese“ priču na novi, viši nivo.
Sasvim prikladno, s obzirom da je u pitanju uloga koja je proslavila Sharon Stone glavnu glumicu nisu menjali. Tu počinju problemi. Dotična gospođa prvo divlja po Londonu, uspeva da se smuva sa fudbalerom Kevinom Franksom (Stan Collymore). Ova nova sportsko-turistička verzija Niskih strasti nas zatim vodi u muzej Madame Tussaud, a zatim na još neka mesta koja su karakteristična za britansku prestonicu. Stan Collymore se pokazao kao odličan turistički vodič i to je otprilike sve što je kao uvod pripremio režiser Michael Caton-Jones.
Što se tiče kempi detalja, mora se priznati da su i oni zanemareni u priličnoj meri. Niko ne nosi zelene džempere, niti se glavni junaci besomučno provode po noćnim klubovima. Dok je perverzni Holanđanin Verhoeven svesno original pretvorio u „još žešću verziju Prljavog plesa sa ubistvima“, Caton-Jones se bavi režijom u stilu TV filmova. Što se tiče ostatka ekipe, oni su toliko bezlični da je to teško ignorisati, jedino David Thewlis pokazuje da mu je stalo do filma. Nažalost, njegov trud ostaje usamljen i posle pola sata filma postaje jasno da su se svi predali, uključujući i Stoneovu, koja sa izrazom beskrajne dosade pokušava da ponovo odglumi fatalnu zavodnicu. Osnovni problem ovakvih nastavaka nije samo vremenska distanca, već i smisao nastavljanja priče, koja je imala sasvim prikladan zagonetni kraj. Zamislite da je Hitchcock snimao „nastavke“ svojih velikih filmova. Triler je specifičan žanr kod koga je priča sve, tako da petljanje u stilu „šta je bilo posle 15 godina“, apsulutno obesmišljava i original, a kamoli nastavak. Ipak, to nije glavna zamerka filmu Niske strasti 2. Pravo pitanje je zbog čega su svi, od režisera preko scenarista i članova glumačke ekipe tako bezvoljno izveli čitavu stvar kad su već prihvatili da snime taj famozni nastavak? Skromna zarada filma dokazuje da novae nije bio glavni motiv. Pa šta je onda u pitanju? Sadomazohizam? Višak slobodnog vremena? To na kraju nije bitno jer je film zaista sahranio i poslednje trunčice sećanja na original.
